Evropska unija donela je novu Direktivu kojom se značajno unapređuje borba protiv seksualnog zlostavljanja dece, posebno u digitalnom okruženju. Direktiva donosi precizne obaveze za države članice, ali i tehnološke kompanije, uvodi nova krivična dela i proširuje prava žrtava. Kako se domaće zakonodavstvo u Srbiji odnosi prema ovim izazovima?
KLJUČNE ODREDBE EU DIREKTIVE I POREĐENJE SA ZAKONIMA SRBIJE
- Krivična dela – proširena i modernizovana
EU Direktiva:
- Uvodi posebno krivično delo gledanja (bez snimanja) seksualnog zlostavljanja dece putem live stream-a.
- Kriminalizuje posedovanje i distribuciju „priručnika“ koji sadrže uputstva za seksualno zlostavljanje dece.
- Prepoznaje i sankcioniše kreiranje i širenje AI-generisanih seksualizovanih sadržaja sa likovima dece (npr. deepfake snimci).
- Uvodi posebna dela za navođenje deteta na seksualni susret putem interneta (tzv. grooming), uključujući pripremne radnje.
Zakonodavstvo Srbije (KZ RS):
- Krivični zakonik predviđa više krivičnih dela iz oblasti protivpravnih polnih radnji i zlostavljanja dece:
- Član 180. Polni odnos sa detetom (do 14 god.)
- Član 185. Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju
- Član 185a. Zavođenje maloletnika putem računara
- Međutim, ne postoji posebno delo za live streaming bez snimka, niti je AI sadržaj prepoznat kao poseban oblik seksualne eksploatacije.
- Posedovanje tzv. pedofilskih priručnika nije eksplicitno zabranjeno.
- Grooming se inkriminiše samo u slučaju „zavođenja putem računara“, ali pripremne radnje nisu posebno regulisane.
Srbija ima osnovnu krivičnopravnu zaštitu, ali ne prepoznaje savremene oblike digitalnog zlostavljanja kao što su deepfake i live stream bez snimanja.
- Kazne i zastarelost
EU Direktiva:
- Propisuje minimalne kazne: za teža dela minimum 5 do 10 godina zatvora.
- Zastarelost za najteža dela – nema. Postupak se može pokrenuti bez vremenskog ograničenja.
KZ RS:
- Kazne su relativno niže:
- Za polni odnos sa detetom – kazna do 12 godina zatvora;
- Za prikazivanje pornografije detetu – kazna do 3 godine zatvora;
- Za posedovanje dečje pornografije – kazna do 5 godina zatvora.
- Zastarelost postoji, u skladu sa opštim pravilima Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika. Npr. za dela za koja je zaprećena kazna do 10 godina, zastarelost nastupa za 10 godina od izvršenja.
EU uvodi oštrije kazne i ukida zastarelost, dok Srbija zadržava tradicionalnu strukturu kaznene politike i instituta zastarelosti.
- Prava žrtava i podrška
EU Direktiva:
- Obavezuje države članice da obezbede:
- Besplatnu pravnu pomoć;
- Psihološku i medicinsku pomoć;
- Smeštaj žrtava ako su ugrožene;
- Finansijsku naknadu štete.
Srbija:
- Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći (2019) omogućava besplatnu pravnu pomoć, ali nije automatski dostupna svim žrtvama zlostavljanja – zavisi od imovinskog cenzusa i drugih uslova.
- Sistematska psihološka pomoć žrtvama nije garantovana zakonom – uglavnom se pruža kroz centre za socijalni rad ili uz podršku NVO sektora.
- Naknada štete mora se tražiti u posebnom građanskom postupku ili u krivičnom postupku kroz imovinsko-pravni zahtev, ali se retko odobrava.
EU daje žrtvama zlostavljanja status aktivnih učesnika sa garantovanim pravima, dok Srbija još uvek nema formalizovan i sveobuhvatan sistem podrške.
- Tehnološke platforme i odgovornost
EU Direktiva:
- Tehnološke kompanije moraju:
- Sprovoditi procene rizika na svojim platformama;
- Detektovati, prijavljivati i uklanjati sadržaj koji se odnosi na seksualno zlostavljanje dece;
- Sprovoditi mere čak i unutar šifrovanih (end-to-end encrypted) komunikacija uz sudski nadzor.
- Osniva se EU centar za borbu protiv seksualnog zlostavljanja dece.
Srbija:
- Ne postoji zakon koji bi obavezao digitalne platforme na proaktivno detektovanje i prijavljivanje zlostavljanja.
- Ne postoji institucija slična EU centru, niti je klijent-strana analiza (client-side scanning) regulisana.
- Prijavljivanje se oslanja na dobrovoljnu saradnju platformi i inicijative civilnog društva (npr. Net Patrola, Centar za nestalu i zlostavljanu decu, Centar za sigurniji internet).
EU reguliše obaveze privatnog sektora, dok u Srbiji one još nisu ni definisane.
Nova evropska pravila su kompleksna i moderna, odgovaraju na realnosti 21. veka u kojem se seksualno zlostavljanje dece sve češće odvija preko digitalnih kanala. Srbija je postavila solidnu osnovu kroz svoj Krivični zakonik, ali se jasno vidi da nedostaju norme koje targetiraju savremene oblike zlostavljanja, kao i sistemska podrška žrtvama.
Ukoliko Srbija želi da prati evropske standarde – i u pravnom i u suštinskom smislu – neophodne su:
- Izmene Krivičnog zakonika, kako bi se proširile definicije i uvele nove inkriminacije;
- Uvođenje zakonskih obaveza za tehnološke platforme;
- Institucionalizacija podrške žrtvama, uključujući psihološku pomoć;
- Revizija instituta zastarelosti kod najtežih dela.
Do tada, jaz između formalne zaštite i realnih potreba ostaje dubok.
Autor,
Master pravnik specijalizovan za digitalno pravo
Aleksandar Karov
