Skoro svaki drugi dan se dogodi da neko objavi privatne, eksplicitne fotografije ili video
zapise bez pristanka osobe koja ih je napravila. Kada se to dogodi poznatim osobama, svet
sazna brzinom svetlosti, i osuđuje se, nažalost, uglavnom osoba koja je na eksplicitnom
materijalu, a ne osoba koja je materijal iznela u javnost. Ovakvo deljenje seksualnog
sadržaja je – nesaglasna pornografija.
Osvetnička pornografija je grana nesaglasne pornografije. Ona predstavlja deljenje
eksplicitnog sadržaja kako bi se osoba prikazana na tom sadržaju ponizila, uplašila, kako bi
izgubila kredibilitet i slično. Uz materijal često budu objavljenje i druge privatne
informacije o osobi kao što su ime i prezime, mesto stanovanja, radno mesto ili broj
telefona.
Motivi osobe koja materijal iznosi u javnost zavise od nekoliko faktora. Nekada se radi o
bivšem partneru koji je razočaran zbog završetka veze, pa objavljivanjem fotografija i
videa želi da ponizi drugu stranu. Privatni sadržaj može se pojaviti u javnosti i kao rezultat
hakovanja mobilnog telefona ili kompjutera. Kada su deca i tinejdžeri u pitanju, dešava se
da svađe i nesuglasice u društvu dovode do deljenja ovakvog materijala.
Bitno je naglasiti da eksplicitan sadržaj može biti napravljen svojevoljno, između dve
osobe u poverenju, ili protiv svoje volje, kada je snimanje i fotografisanje tajno, ili još gore
prisiljeno. Ni u jednom slučaju nije u redu deliti takav sadržaj bez pristanka i znanja osoba
koje su učestvovale u njegovom pravljenju.
Na internetu nažalost postoji velika potražnja za ovakvim sadržajem. Tabloidni mediji ga
preferiraju jer je šokantan, privlači veliki broj čitalaca, klikova i komentara. Takođe, tu su i
zatvorene fejsbuk grupe i forumi na kojima se vrši razmena, pa čak i trgovina nesaglasnom
pornografijom. Članovi ovih grupa dele i strategije kako snimiti ili fotografisati osobe bez
da one to primete, i to sve bez ikakvih posledica.
Žrtva može biti bilo ko, od poznatih, naizgled nedodirljivih ljudi, pa sve do tinejždera i
dece. Jedina razlika je što je prikupljanje sadržaja na kojima su maloletna lica kažnjivo
zakonom. Postoji li zakon koji štiti punoletna lica?
Punoletna lica koja su pretrpela ovakvu vrstu seksualnog zlostavljanja nažalost nisu u
potpunosti zaštićena zakonom. Postoji mogućnost da se zlostavljač, ukoliko je poznat,
prijavi policiji za uznemiravanje, ali šta ako nije poznato ko je hakovao kompjuter ili ko je
fotografisao ili snimao u kabini u butiku, u solarijumu ili javnom toaletu?
U svetu je stanje malo drugačije. Izrael, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, 40 od
50 država Sjedinjenih Država i Australija su donele zakon koji specifično reguliše ovu
vrstu prestupništva sa kaznom zatvora do dve godine.
Problem nije samo u podeljenom materijalu, već i u onome što dolazi nakon toga. Osoba
čije su fotografije i videi podeljeni može da izgubi posao i reputaciju, pogotovo ako vest
stigne do medija. U ovakvom slučaju strada i mentalno zdravlje kada osoba zbog
pretpljene sramote može da postane anksiozna, depresivna ili suicidalna.
Rešenje ovog problema krije se u svakoj sferi društva. Potrebna nam je medijska
pismenost koja bi nas učila o moći informacija, i posledicama do kojih dolazi ako
informacija dospe na pogrešnu adresu. Neophodno nam je kućno vaspitanje i edukacija o
poštovanju tuđih odluka, ugleda i integriteta. I na kraju, u društvu gde se informacije šire i
putuju brže nego ikada, potreban nam je zakon koji će regulisati nesaglasno deljenje
eksplicitnog sadržaja. Istina je da ni jedan zakon u potpunosti ne eliminiše mogućnost
dešavanja zločina, ali može u znatnoj meri da pomogne da se ta mogućnost smanji.
