Video igre uglavnom prati loša reputacija. Roditelji ih posmatraju kao gubljenje vremena,
ocenjuju ih kao previše nasilne i neki stručnjaci kažu da ih deca koriste kao beg od stvarnosti. U
svim ovim tvrdanjama ima i istine, ali ne bi bilo loše da sagledamo ovu aktivnost iz drugog ugla!
Nije tajna da se svet video igara naglo proširio i popularizovao toliko da je ova aktivnost
proglašena vidom sporta, i da se u svetu uveliko odigravaju gejming turniri gde glavna
nagrada premašuje cifru od 40 miliona dolara.
Bavljenjem ovom aktivnošću deca mogu da razviju i poboljšaju veštinu rešavanja
problema, poboljšaju koordinaciju pokreta u kombinaciji ruku i očiju, video igre mogu
podstaći brže donošenje odluka, a pritom su i dobar način da dete nauči koliko je važan
timski rad. Ovo sve važi ukoliko je upotreba umerena, kontrolisana i bezbedna.
Pitajte dete kako funkcioniše njihova omiljena igra. Koja je poenta – da li sakupljanje
poena, pobeda u ratu, broj golova ili prestići vozača formule? Dete će se osećati važno ako
vidi da se interesujete za nešto što je njemu bitno. Iskoristite ovu priliku da se zbližite i
upoznate sa njegovim svetom. Suzdržite se od osuđujućih komentara – „ovo ti je bezveze!“
ili „ubijanje mi je grozno!“ U većini slučajeva igra nema nikakve veze sa stvarnošću, koliko
god nasilna bila. Prisetite se da ste se i vi kao mali verovatno igrali „ratovanja“ i da to nije
značilo da zaista želite takvo nešto van igre.
Što je dete mlađe, to mesto za igranje treba da bude smešteno bliže vama. Dakle,
postarajte se da do dvanaeste godine konzola ili kompjuter budu u zajedničkim
prostorijama, popout dnevne sobe, gde ćete moći da kontrolišete koliko dugo je dete
zaokupljeno igranjem.
Mnoge igre zahtevaju posebnu opremu koja će igraču omogućiti bržu i lakšu pobedu, i
bolju poziciju u timu. Očekujte da će dete tražiti da ga podržite tako što će vas zamoliti da
platite neki od ajtema. Razgovarajte sa detetom i ukoliko mu je to mnogo važno, predložite
da umesto poklona za neki od praznika ili rođendan dobije taj dodatak u igri. Nemojte
detetu davati karticu bez obzira koliko je kupovina brza, bezazlena ili jeftina, na taj možete
da dovedete sebe, svoje podatke, bankovni račun i dete u opasnost.
Objasnite detetu da kao što igre imaju pravila, tako i korišćenje tehnologije treba da ima
svoj set pravila i dozvola. Dogovorite se sa detetom šta se na internetu sme, a šta ne sme
raditi. Na primer, deljenje ličnih podataka, imena škole ili kućne adrese je zabranjeno.
Takođe, niko ne bi trebalo da zna naš mejl ili lozinku.
