Kako pornografija utiče na tinejdžere i decu

U našem digitalno zasićenom svetu, sumnjiv sadržaj je uvek negde jedan klik od nas. Uprkos mnogim našim popularnim uverenjima, internet nije u potpunosti bezbedno mesto za našu decu. Čini se da pornografija i grabežljivci vrebaju svuda, samo čekajući da uvedu vaše dete u svoju mrežu. Zbog toga je sve važnije da roditelji znaju činjenice o tome koliko tinejdžera gleda pornografiju, kao i kako pristupiti ovoj temi sa njima.

Koliko tinejdžera gleda pornografiju?

Dečaci imaju 90% šanse da budu izloženi pornografiji pre 18. godine, dok će devojčice imati oko 60% šanse. To bi značilo da 9 od 10 dečaka i 6 od 10 devojčica bude izloženo pornografiji pre nego što napune 18 godina — pre nego što potpuno mentalno i seksualno sazre. Da ne pominjemo da će jedan od svakih sedam tinejdžera biti seksualno eksploatisan na mreži.

Štaviše, u studiji koja je ispitivala decu o izloženosti pornografiji pre 13. godine, polovina muške i jedna trećina ženske dece će na neki način biti izložena pornografiji.

Za mušku i žensku decu, skoro trećina će biti izložena pornografiji pre nego što napune 10 godina. Možda je ono što najviše zabrinjava to što je većina izloženosti (oko dve trećine grupe) neželjena i neopravdana.

Kako su deca izložena pornografiji?

Tri osnovna načina na koje deca i tinejdžeri pronalaze i gledaju pornografiju:

1. Nekontrolisana upotreba pametnih telefona koja uz prateće aplikacije i one koje deca instaliraju, naizgled bezazlene, pružaju reklamne usluge i promovisani materijali kroz koje se provlače eksplicitni i pornografski sadržaji.
2. Slučajno i neželjeno izlaganje dece pornografiji gledanjem raznih serija, filmova, muzičkih spotova, video materijala i fotografija namenjenim odraslim licima, gde se slučajno ili namerno provlače eksplicitni pornografski materijali.
3. Članovi porodice sa seksualnim poremećajima ili lošim odgojem koji eksplicitni materijal podele sa vašim detetom zarad zabave ili nekog drugog, mnogo opasnijeg razloga.

Širom sveta sve više mladih ljudi gleda pornografiju na svojim pametnim telefonima zbog neograničenog i lakog pristupa internetu. Čak i ako instalirate filtere i blokatore, postoji mogućnost da njihovi prijatelji možda nemaju nikakve sigurnosne filtere ili znaju kako da ih uklone, pa će deca svakako moći da dođu do ovakvog sadržaja.

Često se može naići na pornografiju i zbog pogrešne Google pretrage. Pogrešne pretrage su definitivno na vrhu liste. Verovatno ste to sami uradili. Odete na Google da potražite osobu ili film (ili skoro bilo šta) i počnete da pretražujete rezultate do kojih ćete pronaći vezu do pornografskog videa, slike ili stranice. Posebno su sada u modi nazivi pornografskih materijala slični ili isti sa nazivima popularnih filmova, stripova i crtaća.

Još jedno neočekivano mesto gde će deca često naići na pornografiju je njihova elektronska pošta (ako je imaju). Redovne bezbednosna provera njihove elektronske pošte je važna.

Seksting postaje sve rasprostranjeniji problem. Mali broj tinejdžera, još pre završetka škole, bude suzdržano ili sprečeno da šalju svoje gole fotografije nekom drugom licu. Seksting je ozbiljniji nego što se misli i veoma je važno da razgovarate sa svojim tinejdžerima o sekstingu i mogućim posledicama.

Kako će izloženost pornografiji uticati na vaše dete?

Sve veći broj odraslih je zabrinut zbog efekata pornografije na decu.

Kao i druga veoma stimulativna iskustva, pornografija menja mozak ako se gleda više puta. Pornografija je super-normalan moždani stimulans koji oslobađa hemikalije zadovoljstva u mozgu.

Posebno tokom detinjstva, moždane veze koje su ojačane stimulusom postaju jače. Pornografija je kao „droga“ za mozak, zbog čega mnogi tinejdžeri redovno gledaju pornografiju.

Pored toga, navike stečene tokom ovog vremena postaju pokretači koji podstiču svakodnevnu upotrebu pornografije kako starimo.

Problemi usled učestalog gledanja pornografije

Višak dopamina se oslobađa kada gledate pornografiju, što odmah oslobađa visoke nivoe dopamina. Mozak nije predviđen da podnese tako visoke, trenutne nivoe dopamina, pa će izgraditi toleranciju prema pornografiji. Ova tolerancija može značiti da se oslobađa manje dopamina. Još gore, to bi moglo značiti da su dopaminski receptori manje funkcionalni.

Vaše dete će morati da konzumira sve više i više pornografije samo da bi dobio isti nivo dopamina na koji je naviklo ili će početi da gleda eksplicitniju ili nasilniju pornografiju kako bi je učinio uzbudljivijom. Kako se povećava potrošnja pornografije vašeg detea, povećava se njegova tolerancija, stvara se blok između centra za nagrađivanje i centra za prosuđivanje u mozgu. Ovaj blok sprečava samokontrolu i osećaj samozadovoljstva.

Još jedan hormon koji se oslobađa kada vaš tinejdžer gleda pornografiju je oksitocin ili „hormon ljubavi“. Ova hemikalija u mozgu pomaže pri vezivanju u odnosima. Tinejdžerima je lakše da traže pornografiju nego da pokušaju da stvore prave odnose kako bi osetili osećaj ljubavi, prihvatanja i povezanosti – naročito onima koji se bore da se snađu u prijateljstvima ili odnosima kao što su tinejdžeri kojima je dijagnostikovan poremećaj autističnog spektra.

Sa druge strane, većina pornografija prikazuje žene (i muškarce) kako uživaju u ponižavajućim i/ili nasilnim seksualnim susretima. Ovo može uticati na mladiće da veruju da bi žene mogle uživati u silovanjima – ili da bi to odobravale. Naravno, ovo bi moglo stvoriti pozitivan stav o silovanju uopšte.

Kako se izboriti sa ovim problemom?

Ovo je pitanje koje svako postavlja. Roditeljima je često neprijatno da razgovaraju o ovome sa detetom ali je to izazov sa kojim se svako mora suočiti pre ili posle.

Dok je dete malo, suzdržite se od gledanja video materijala, muzičkih spotova i fotografija u kojima se prikazuju eksplicitni sadržaji, umetnički prikazane seksualne aktivnosti i erotika. Posebno vodite računa o animiranim i crtanim filmovima koji su namenjeni starijim uzrastima.

Instalirajte internet blokatore (filtere, aplikacije) kako bi sprečili nepoželjne reklame i ostale sadržaje. Pratite i kontrolišite aktivnosti i interesovanja deteta na mrežama i razgovarajte o svemu.

Ako dete primeti neki od pornografskih ili erotskih sadržaja, razgovarajte sa njime otvoreno o ljubavi i naučite dete šta je kulturno i moralno, a šta ne.

U tinejdžerskom dobu razgovarajte otvorenije. Ako (=kada) dete izrazi želju da vidi pornografski sadržaj, zajedno pređite taj materijal sa detetom. Popričajte o tome, neka pred vama otvori da vidi, objasnite kako funkcionišu odnosi, šta je nasilje, šta nije. Tako gradite poverenje i zdrav odnos sa svojim detetom.

Ako je dete već u problemu ili osetite da niste u mogućnosti da pravilno savetujete svoje dete, uvek imate mogućnost porazgovarati sa pedijatrima i dečijim psiholozima da savetuju vas i vaše dete, popričaju umesto vas i daju smernice o daljem postupanju sa vašim detetom.

Ivijan-Stefan Stipić

Profesionalni programer, edukator i savetnik u polju zaštite na internetu.