Poslednjih godina smo svedoci sve većeg uticaja lažnih informacija koje se dele putem interneta i socijalnih mreža. Neke od lažnih informacija se veoma lako prepoznaju i detektuju ali postoje i one za koje i nismo u mogućnosti da ocenimo da li su lažne, pa često budu prihvaćene kao istinite. Takve informacije čak i kada se otkrije da su lažirane, često šira publika i dalje zadržava kao da su legitimne.
Deljenje lažnih informacija nekome može biti zabava i način privlačenja pažnje u svrhe lične promocije, dok drugima predstavlja uvlačenje u neku prevaru zarad ostvarenja nekog vida dobiti. Oba slučaja mogu posebno opasna za decu i tinejdžere čija moć rasuđivanja još nije adekvatno razvijena.
Nije nepoznato da zbog lažnih informacija može nastati velika pometnja u narodu, lažne osude pojedinaca, masovna histerija pa čak i masovno izvršavanje samoubistava.
Anatomija lažnjih informacija
Prema Martini Čepman (nacionalni koordinator i stručnjak za medijsku pismenost iz Irske), lažne vesti imaju tri elementa; „Nepoverenje, dezinformaciju i manipulaciju“.
Po svojoj definiciji, lažne informacije su vesti, priče ili obmane stvorene da namerno dezinformišu ili obmanu čitaoce ili gledaoce. Obično su ove priče kreirane ili da utiču na stavove ljudi, potisnu politički program ili izazovu zabunu putem društvenih medija ali se dešava da i sve češće mogu biti profitabilan posao i za onlajn medije. Lažne informacije mogu zavarati ljude tako što će imitirati pouzdane veb stranice ili koristiti slična imena i veb adrese renomiranih novinskih organizacija do tih detalja da razliku može prepoznati samo upućeno ili stručno lice.
Mnogi ljudi upravo sada dobijaju vesti sa raznih internet lokacija i često može biti teško odrediti da li su priče verodostojne ili ne. Preopterećenost informacijama i opšti nedostatak razumevanja o tome kako ljudi funkcionišu na internetu takođe su doprineli povećanju rasta lažnih informacija. Sajtovi društvenih mreža mogu igrati veliku ulogu u povećanju dosega ove vrste priča.
Najlakša indentifikacija lažnih sadržaja jeste prepoznavanje “Clickbait” (klikbejt – mamac za klikove) sadržaja, čija je osnovna svrha da privuku pažnju i podstaknu posetioce da kliknu. Ovo su sadržaji koji koriste senzacionalističke naslove i fotografije koje privlače pažnju i navode posetioca na klik.
Na našu žalost, srećemo se i sa problemom gde provereni mediji koriste isti ovaj princip reklamiranja svojih sadržaja, kako bi povećali broj čitalaca i time otežavaju prepoznavanje lažnih informacija. Sve se češće dešava da se naslovi ne slažu sa tekstovima i time, pogotovo mladi, upadaju u zamku marketinga i time gube moć rasuđivanja. Ponekad reporteri ili novinari mogu objaviti priču sa nepouzdanim informacijama ili bez provere svih činjenica koje mogu da obmanu publiku.
Iako deluje bezazleno, satira i parodija takođe može uzrokovati deljenje lažnih informacija jer mnogi veb-sajtovi i nalozi na društvenim mrežama objavljuju lažne satirične vesti u svrhu zabave i parodije. Čak iako neki od ovih sadržaja možda budu bezazleni i namenjeni isključivo za zabavu, pojedinci ih mogu shvatiti veoma ozbiljno, što odvodi šalu u sasvim pogrešno razumevanje.
Mnoge ljude privlače informacije, vesti ili priče koje potvrđuju njihova sopstvena uverenja ili predrasude, a lažne vesti mogu da preuzmu ove pristrasnosti. Algoritmi društvenih medija obično prikazuju vesti i članke za koje misle da će nam se svideti na osnovu naših personalizovanih pretraga i nesvesno možemo ući u mrežu lažnih informacija.
Kako prepoznati lažne informacije?
U većini slučajeva, lažne informacije je teško prepoznati, posebno ako dolaze od strane izvora koji sebe lažno predstavlja kao neke već proveren izvor. Često se srećemo u praksi da neke internet lokacije imitiraju izgled, sadržaj i funkcionalnost pojedinih novinskih agencija, socijalnih mreža i drugih portala, nebi li privukli posetioce ili ukrali lične podatke ili login pristupe.
Ali evo nekoliko saveta koji mogu pomoći da se odbranite i sačuvate od lažnih informacija i krađe vaših ličnih podataka:
- Obaćanje pažnje na detalje – Većina korisnika računara i interneta vremenom imaju već naučene radnje kliktanja ili skrolovanja na medijima, ne prateći i ne čitajući URL adrese ili ostale sadržaje na koje klikću. Zbog toga morate obraćati pažnju pre klika na koju adresu će vas odvesti neka vest. Ako je URL nepoznat izvor ili je jedno slovo promenjeno u adresi, to je već potencijalna opasnost da ulazite u neki vid lažnih informacija ili malicioznog sadržaja. Takođe i dizajn stranica, nedostupnost nekih osnovnih funkcionalnosti ili drugačija funkcionalnost i sadržaj od one na koju ste navikli može biti prvi znak da ste na pogrešnom mestu sa kojeg morate odmah otići.
- Izbegavanje senzaciolističkih naslova i generalnog sadržaja – Sve nas privlači nešto što je senzacionalno, novo, neistraženo ili pristrasno. Ali nekada je suzdržavanje od klika najbolji način sebe da sačuvamo od potencijalnog problema, a time vežbamo i svoju volju i karakter.
- Izbegavajte informacije od nepoznatih lica – Obično se dešava da nas kontaktiraju neke nepoznate osobe koje sebe predstavljaju kao velike biznismene, ili nam nude posao ili novac ili neku uslugu sa lokacijom van države, ljubazno obećavaju mnogo toga, a njihovi profili, kreirani tek nedavno, imaju svega par generičkih slika i neke kratke opise i skorašnje objave. Ovo su gotovo sigurno prevaranti koji žele da vam ukradu novac ili lične informacije.
- Ne ulazite u sukobe i konflikte putem interneta – Često, posebno adolescenti umeju da preko poruka ulaze u sukob sa svojim vršnjacima i time podele neku lažnu informaciju o nekome. Nemojte odmah da poverujete kada na ovaj način dobijete neku informaciju i delite dalje, već je istražite i porazgovarajte sa osobom o kojoj se ta informacija deli. Pozovite roditelje, nastavnike, profesore, kontaktirajte službe bezbednosti, i time sprečite potencijalni problem koji može nastati.
Proveravanje informacija je do ključne važnosti!
Svako može objaviti bilo šta i biti bilo ko!
Danas imamo gomilu dostupnih, besplatnih i jeftinih alata za manipulaciju sadržaja koje može naučiti bilo koja osoba pa čak i deca. Fotografije, audio i video zapise je lako danas izmanipulisati na par klikova do tih detalja da se ne prepoznaje šta je istina a šta nije.
Zbog toga, ako dođete do neke informacija koja vam se čini čudna, uzmite par minuta vremena, postanite mali novinar i istraživač, istražite istu vest na više dostupnih pretraživača, po mogućnosti na više jezika, kako bi utvrdili istinitost tih podataka.
Roditelji, sa svojom decom razgovarajte o ovim problemima, obavezno im skrenite pažnju na sve gore navedeno i gradite poverenje sa njima kako bi vam otvoreno govorili i pokazivali sadržaj na koji su nailazili. Objašnjavajte im mirnim tonom i sa razumevanjem svaki njihov korak i kako da sebe zaštite ili odbace informaciju koja može za njih biti izuzetno štetna.
Deco, pričajte sa svojim roditeljima, delite sa njima informacije koje primate, budite otvoreni i nemojte ulaziti u dublje rasprave ili konflikte sa vršnjacima. Svaka informacija ima 3 verzije: -”Moja”, “Tvoja” i ona koja je zapravo istinita.
Budućnost istine i dezinformacija zavisi od nas i našeg postupka sa informacijama koje primamo ali i koje delimo.
Profesionalni programer, edukator i savetnik u polju zaštite na internetu.
